Rezultati аkcije “Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine za 2013.godinu”

У акцији “Тражимо загађивача године и заштитнике животне средине за 2013.годину” су учествовали заинтересовани грађани са подручја целе Србије, предлажући појединце, удружења, компаније и институције за „ЗЕЛЕНИ ЛИСТ“ или „ЦРНИ ЛИСТ“ на основу пројеката или акција, а нарочито оних које су реализоване у 2013. години.

ДОБИТНИЦИ ЦРНОГ И ЗЕЛЕНОГ ЛИСТА ЗА 2013. ГОДИНУ

Добитник  ЦРНОГ листа за 2013.

РБ

Назив институција или појединца

Образложење

1.

    Водопривредна инспекција при Министарству за пољопривреду и водопривреду

 

Због пропуста који су довели до тога да Србија има сада све више проблема са водомОбразложење: због пропуста који су довели до тога да Србија, иако природно богата водом доброг квалитета, сада има све више проблема: загађење река, нерешено питање отпадних вода, нерегулисано праћење тока река, појава алги у акумулацијама, као и због одбијања да се промени принцип по коме је довољно да загађивач плати надокнаду за испуштање загађене воде, иако постоје боља решења по угледу на развијене земље.

 

 Добитници ЗЕЛЕНОГ листа за 2013.

 

РБ

Назив институција или појединца

Образложење

1.

Ђуро Ваврош

председник еколошког удружења „Храст”

За самоиницијативну садњу ветрозаштитних појасева у Бачкој ТополиОбразложење: Ђуро Ваврош самоиницијативно подиже ветрозаштитне појасеве у Бачкој Тополи и активно се бори против сече дрвећа.
2.

Проф.др Бранка Лазић

За допринос очувању животне средине кроз бављење органском производњом хране.Обраложење: Професорка Бранка Лазић се дуги низ година залаже за што ширу примену органске пољопривреде на овим нашим просторима. Иако је у пензији, ова дама се неуморно труди да кроз разне едукативне радионице, предавања и праксу на терену приближи што већем броју људи ову хуману пољопривредну производњу, која не само да штити наше здравље него и животну околину од загађења.
3.

Оливер Фојкар

аутор документарних филмова посвећених коњима на Крчединској ади

 

За документарни филм „Коњи Крчединске аде”Образложење: Оливер Фојкар, из Завода за заштиту животне средине у Новом Саду, европски је познат аутор документарно-природњачких филмова, који је после пуне три године снимања на Крчединској ади на Дунаву успео да заврши овај филм. То је прича о јединственом месту на целом току Дунава, где стално борави око 200 коња. Крчединска ада је једно од највећих речних острва у српском Подунављу и део је СРП „Ковиљско-петроварадински рит”, који је један од најочуванијих и најатрактивнијих ритских комплекса у Војводини.
4.

Наташа Миливојевић

председница еколошког удружења „РЗАВ”

За залагање у очувању  реке РзавОбразложење: Наташа Миливојевић је млада, храбра, несебична и неустрашива жена која се страствено бори за очување реке Рзав, природних ресурса, а уједно се залаже за заштиту животне средине и лепоте природе тог дела Србије.
5.

Aнтоније Пушић

За еколошки активизам и залагање да се уведе еколошка диктатураОбразложење: Антоније Пушић, широј јавности познат као Рамбо Амадеус,  истакнути је еколошки активиста, који се залаже за здравију човекову средину не само речима већ и суделовањем у акцијама на терену. Уједно залаже се за увођење еколошке диктатуре. Поред очувања природе, своје деловање највише је усмерио ка питањима енергетске ефикасности. На свом службеном сајту има рубрику у којој сакупља информације и линкове корисне за подстицање развоја и ширења еколошке свести. Недавно је изабран за изасланика за екологију 5.БУДИ-ЈА, Међународног бијенала уметничког дечјег израза, који ће се одржати од 16.маја до 16.јуна у Панчеву.
6.

Јарослав Пап

аутор фотографија посвећених природи

За низ јединствених фотографија које подсећају на постојање и значај очувања природеОбразложењеЈарослав Пап поседује препознатљив фотографски рукопис посвећен свету природе и животињским врстама. Најчешће фотографише војвођанску равницу, дивље животиње, ловце… Три пута је награђен првом наградом југословенске новинске агенције Танјуг, као и првом наградом за фото-репортажу на 17. ИНТЕРФЕРУ (2012).Био је уредник фотографије у новосадском дневном листу Дневник. Сада је фото-репортер Танјуга.

 

7.

Удружење грађанаЕколошки покрет Дунав

За сакупљање и рециклирање пет амбалаже у циљу подстицања деце да се баве спортомОбразложење: „Еколошки покрет Дунав” успео је да анимира све мештане да активно учествују и помажу очувању животне средине кроз низ активности: чишћењем, рециклирањем пет амбалаже (поседују пресу за балирање). Добијени новац од рециклирања пет амбалаже улажу у сређивање спортских терена како би деца могла да се баве спротом и плаћају тренере, а притом родитељи немају никакву финансијску обавезу.
8. Центар за заштиту сова Србије За подизање свести о значају сова и очувању њихових стаништаОбразложење: Центар за заштиту сова Србије постоји од 2009. године. Окупља око 150 волонтера широм Србије. Током релативно кратког периода деловања, Центар је изузетно допринео да се јавности Србије сове, као строго заштићене птице, представе у најбољем светлу, да се спречи њихово прогањање, убијање, уништавање станишта и да се промовишу као птице које су изузетно корисне у свим срединама у којима живе. Посебан акценат у раду стављен је на разбијање предрасуда и сујеверја које је доводило до масовног уништења сова у Србији. Активностима на истраживању и заштити њихових станишта, Центар је дао немерљив доприност очувању целокупног биодиверзитета Србије.
9.
Привредна комора Србије
За залагање у очувању животне срединеОбразложење:Привредна комора Србије континуирано организује трибине и бави се заштитом животне средине у време када институције, којима је у опису посла да се тиме баве – то не раде.

 

10.

ОШКнез Лазар

Велики Крупци (Крушевац)

За еколошке активностиОбразложење: Основна школа „Кнез Лазар“ је у оквиру програма уређења школске средине реализовала пројекат „Земља нам је капак који чува око” и спровела следеће активности: посађена је 101 садница тује и 68 листопадних и четинарских садница у школском дворишту, засејано је 100 кг семенске траве.  Укупно је пејзажно уређена површина од 1,30 ха.У оквиру пројекта „Отпланети се, рециклирај” сакупљено је 40.000 пет амбалаже у акцијама ученика и родитеља и реализовалне су три изложбе – израда употребних предмета од рециклажног материјала.Школа реализује низ едукативних еко радионица у које су укључена деца и родитељи. У сарадњи са предузећем  „Хенкел” реализован је пројекат „Борци за одрживост”,  а развијена је сарадња са невладиним организацијама у области заштите животне средине и потписан је меморандум ЕКО ШКОЛЕ.

 

11.

Јово Лојаница

оснивач добротворне фондације «За лепшу будућност»

Због улагања новца у озелењавање Пештерске висоравни и покретање кросаОбразложење: Јово Лојаница, оснивач добротворне фондације «За лепшу будућност»,  родом из Сјенице,  живи и ради у Београду, уложио је више од 5000 евра у куповину садница које су засађене на Пештерској висоравни. Прошле године покренуо је и крос кроз Пештерску висораван. Ове године је одржан други по реду полумаратон «Пештерски висови -1000», трка на 10 км и «Трка задовољства» на 5 км. Од пре три године Јово Лојаница награђује и најбоље ученике средњих и основних школа са подручја сјеничке, тутинске и новопазарске општине.