Kulturno nasleđe – privilegija ili teret?

Problemi sa kojim su se građani Sremskih Karlovaca susreli prilikom apliciranja na konkurs za unapređenje energetske efikasnosti prošle godine zbog činjenice da je oko 80 odsto teritorije opštine pod zaštitom pa je polovina zahteva odbijena jer nisu pribavili mere tehničke zaštite za svoje kuće, još jednom su skrenuli pažnju na odluku iz 2016. godine kojom je definisan obim zaštite i podstaklo aktiviste Pokreta gorana Vojvodine koji su učestvovali u tom procesu, da pokrenu raspravu sa nadležnim institucijama ne bi li se prevazišle pomenute prepreke.

Na okruglom stolu u sedištu Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima, Ekološkom centru „Radulovački“, pored članova te vladine organizacije o toj temi mišljenja su sučelili predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i karlovačke opštine, a osnovno pitanje bilo je da li može da se pojednostavi procedura pribavqanja mera tehničke zaštite koju su u obavezi građani da poseduju u slučaju dogradnje, adaptacije, nadogradnje i drugih intervencija kojim se menja izgled objekata koji su pod zaštitom.

Po rečima direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravke Đukanović, Sremski Karlovci su po zakonu utvrđeni za prostorno kulturno-istorijsku celinu i kategorisani kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, što znači da procedura ne može da se promeni. Ona je napomenula da bi pred raspisivanje konkursa valjalo organizovati susrete zaposlenih u Zavodu sa potencijalnim korisnicima kako bi im se objasnila procedura i istovremeno edukovali o značaju Sremskih Karlovaca. Kao drugi način za rešavanje poteškoća koji su polovinu prijavljenih Karlovčane ostavili bez novca za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstva, navela je da bi bilo poželjno skrenuti pažnju stručnjacima u Republičkom zavodu na rokove koji građani imaju da bi mogli da im izdaju mere tehničke zaštite na vreme.

– Sremski Karlovci su zaista jedini grad u Srbiji koji po svim parametrima zavređuje da bude istorijski grad – rekla je Đukanovićeva. – Ta definicija kod nas u zakonu ne postoji. Istorijski grad je posebna kategorija, jasno prepoznata u nauci koja se bavi kulturnim nasleđem i niko Sremskim Karlovcima ne može osporiti to što jesu. To podrazumeva očuvanje najvrednijih objekata, ali i očuvanje autentičnosti integriteta i karaktera celog prostora. Karakter prostora nestaje intervencijama na objektima čak i uz poštovanje procedure, kada se iz tih okvira izađe zbog navika vlasnika da nešto dodaju ili izmene. Svaka, i mala intervencija degradira prostor. Oni nemaju svest o tome da će svojim intervencijama degradirati prostor i zato je važno edukovati ih kako bi bili svesni da imaju neverovatnu dragocenost u rukama. Cilj je sačuvati to što postoji, a to ne znači da ne mogu biti energetski zaštićeni. Izlaz je u stalnom  razgovoru sa vlasnicima prostora i edukaciji.

Po Odluci o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mera zaštite prostorno-kulturno-istorijske celine „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca“ nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, usvojenoj u Narodnoj skupštini pre osam godina, svi objekti su valorizovani i podeljeni u tri grupe – objekte od vrednosti, objekte od posebne vrednosti i bezvredne. Nevolja je što se svi objekti unutar prostorne celine tretiraju kao da su od izuzetog značaja, i u slučaju nove gradnje, dogradnje i nadogradnje njihovi vlasnici lokacijske uslove i građevinske dozvole ne mogu dobiti u karlovačkoj opštini nego u Pokrajinskom sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

– Kada je ta odluka u pitanju, granica zaštite nikad nije bila dovedena u pitanje – rekla je Dušanka Janjušić, rukovodilac Odeljenja za komunalno-stambene poslove, inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine u karlovačkoj opštini.

– Ideja je bila očuvanje i unapređenje Karlovaca s akcentom na ovo drugo. Zamisao  je bila da Karlovci imaju poseban status baš zato što su takvi kakvi su, ali da u tim granicama zaštite budu jasno podeljene nadežnosti i da na najvećem broju objekata nadležna bude lokalna samouprava. Unutar granice po valorizaciji postoji veliki broj objekata koji su bez vrednosti i za koje smo mi predviđali da treba da bude nadležna opština, kao i za one od vrednosti, a da samo oni od posebne vrednosti budu u ingerenciji viših institucija. Onda nas je sve zatekla promena naslova odluke, i izazvala posledice koje svi trpimo poslednjih godina.  Dovedeni smo u situaciju da opština i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture nemaju uticaja, a veliki teret je na Pokrajinskom sekrtetarijatu  za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Bezbroj inicijativa smo podnosili kada se menjao Zakon o planiranju i izgradnji i na druge načine smo pokušavali da promenimo to, ali nismo uspeli.

Nekoliko puta je pomenuto tokom razgovora da se jedino u okviru izmena Zakona o planiranju i izgradnji može nešto učiniti, što bi svima, i građanima i nadležnom pokrajinskom sekretarijatu, koji rešava predmete iz cele Vojvodine, olakšalo, ubrzalo i pojednostavilo posao.

Prilikom koncipiranja odluke, jedna od namera bila je da se izbegne podizanje objekata bez arhitektonskih vrednosti koji bi narušavali istorijsko tkivo Karlovaca, kao i da se stane na put bespravnoj gradnji. Međutim, ispostavilo se da odluka predstavlja breme, veliko ograničenje i opterećenje graditeljima, kao i onima koji žele da intervenišu na svojim kućama. Ukoliko vlasnik želi da obavi bilo kakve intervencije na svom objektu unutar prostorne celine, dužan je da zatraži od Pokrajinskog sekretarijata dozvolu. Potrebne su mu i mere tehničke zaštite od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Osim toga zakonom je predviđeno i da komisija pregleda dokumentaciju, a to je još jedna stavka koju vlasnik plaća, a pri tom sve to dugo traje jer se komisija ne sastaje često.

Tekst za Dnevnik priredila Zorica Milosavljević